Tužba je poslednji korak, ne prvi. Objašnjavamo šta se dešava pre nje, kada zaista ima smisla ići na sud, i zašto se najveći broj predmeta zatvori u vansudskom postupku.
Kada osiguranje odbije zahtev ili ponudi iznos koji ne pokriva štetu, prva pomisao je tužba. To je razumljivo, ali u praksi je tužba retko prvi potez. Postupak pred sudom traje, košta i nosi rizik, pa ima smisla tek kada su ostale mogućnosti iscrpljene.
Šta obavezno prethodi tužbi
Pre nego što se ide na sud, potraživanje se mora postaviti prema osiguravajućem društvu. To znači uredno prijavljenu štetu, podnet odštetni zahtev sa dokumentacijom i odgovor osiguranja na taj zahtev, bilo da je odbijanje ili ponuda.
- Prijava štete nadležnom osiguravajućem društvu
- Podnet odštetni zahtev sa dokazima o osnovu i visini štete
- Odgovor osiguranja, odnosno protek roka za odgovor
- Prigovor na obračun kada je ponuda niža od stvarne štete
Tek kada se taj put pređe, jasno je da li spor postoji i oko čega. Ponekad se ispostavi da je problem bio u nepotpunoj dokumentaciji, a ne u osnovu, pa se predmet reši dopunom.
Kada tužba ima smisla
- Kada osiguranje odbija odgovornost koja se može dokazati
- Kada je razlika između ponude i stvarne štete velika i prigovor nije prošao
- Kada je u pitanju teža telesna povreda sa trajnim posledicama
- Kada osiguranje ne odgovara na zahtev u razumnom roku
Rok ne staje sam od sebe
Podnošenje odštetnog zahteva ne znači da rok zastarelosti prestaje da teče zauvek. Ako se predmet oduži, a zahtev se ne postavi sudu na vreme, potraživanje može zastareti. Zato se rok prati od prvog dana.
Koliko traje sudski postupak
Realno, znatno duže nego vansudsko rešenje. Predmeti sa veštačenjem lako pređu godinu dana, a kod složenijih slučajeva i više. Tome treba dodati vreme do pravnosnažnosti i do naplate.
To ne znači da tužbu ne treba podneti kada je opravdana. Znači samo da odluku treba doneti sa jasnom slikom o tome šta sledi.
Zašto se većina predmeta reši pre suda
Osiguravajuća društva takođe računaju troškove i rizik. Kada dobiju zahtev koji je uredno postavljen, potkrepljen dokumentacijom i obrazložen, u većini slučajeva je racionalnije da isplate naknadu nego da idu u spor. Upravo zato kvalitet zahteva odlučuje o ishodu više nego bilo šta drugo.
Šta radimo mi, a šta ne
Nismo advokatska kancelarija i ne bavimo se zastupanjem pred sudom. Naš posao je vansudski postupak: provera osnova i roka, utvrđivanje stvarne visine štete, sastavljanje zahteva i vođenje komunikacije sa osiguranjem do isplate.
Kada procenimo da predmet traži sudski postupak, kažemo to otvoreno i uputimo vas dalje. Kako izgleda vansudski deo pročitajte na stranici naplata štete od osiguranja.
Šta se dokazuje u parnici
U postupku se dokazuju tri stvari: da je šteta nastala, ko je za nju odgovoran i kolika je. Prve dve po pravilu proizlaze iz zapisnika policije ili evropskog izveštaja, a treća iz dokumentacije o troškovima i nalaza stručnog lica.
Zato predmet koji ide na sud mora biti pripremljen mnogo ranije. Fotografije, računi i medicinska dokumentacija prikupljaju se dok su dostupni, a ne kada postupak počne.
Troškovi postupka i ko ih snosi
Troškove načelno snosi strana koja izgubi spor, srazmerno uspehu u sporu. Ako se dosudi znatno manje od traženog, deo troškova ostaje na tužiocu. Zbog toga se visina zahteva ne postavlja napamet nego prema obračunu stvarne štete, koji daje nezavisna procena.
Česta pitanja
Da li tužba prekida zastarelost
Podnošenje tužbe prekida rok. Dopisivanje i pregovori sa osiguranjem ga ne prekidaju, o čemu više u tekstu o zastarelosti potraživanja.
Može li se predmet završiti dogovorom tokom postupka
Može, u svakoj fazi. Postupak se završava sudskim poravnanjem ili povlačenjem tužbe posle vansudskog poravnanja.
Da li je za tužbu obavezan advokat
Za zastupanje pred sudom da. Priprema dokumentacije i vansudski deo posla su odvojena stvar i rade se pre toga.
Osiguranje je odbilo vaš zahtev?
Pošaljite nam odluku i dokumentaciju. Reći ćemo vam da li predmet ima izgleda i koji je sledeći korak.